Ученици шестог разреда наше школе су 20.марта заједно са директорком школе и наставницом француског посетили амбасаду Француске и Француски институт,у оквиру прославе Дана франкофоније. Дочек у амбасади је био у 10 часова и трајао је око сат времена, где су ученици могли да се упознају са историјом грађевине и њеним најлепшим просторијама и двориштем. У једном тренутку ученике је поздравио и сам амбасадор. После пријема ученици су имали слободно време, а затим пријем у институту у 14 часова. Тада је започела игра „Трагање за благом“, где су ученици, заједно са наставницом, обилазили одређене знаменитости и сликали се испред њих у ужем центру града. На крају игре, освојили су прву награду и добили симболичне поклоне.Срећни, пуни утисака, и са новим знањима, кренули смо пут Крагујевца око 15 часова.
Највише знања ученици су највише стекли о самој амбасади.
Коси нагиб терена, на фронту две улице, где је зграда посланства подигнута, представља прави изазов и за најбољег архитекту. Експерт је одлучио да овај проблем реши масивном основом здања, које делује пре као фортификација него као приземље савремене палате и степенастом игром неупоредиво лакших габарита и форми у средњој и највишој зони зграде. Тако је на ефектан начин постигнута својеврсна оптичка варка. На геометријски једноставно дефинисаном објекту које има приземље, два спрата и поткровље, средња зона је рашчлањена централно постављеном полукружном формом и трапезоидно обликованим крилима. Ово је и најраскошнија зона здања у оквиру које се налази велики балкон и фино клесани, плитки рељефи. На фасади другог спрата и поткровља се појављује пирамидална каскада и прочеље без икаквог украса, а да би поглед посматрача био фиксиран за бронзану групу „Три грације“, која као круна доминира визуром ове палате са фасадама од белог, венчачког мермера.Стил зграде је типичан за међуратни период, модерни елеметни са монументалним класицизмом и префињеношћу скулптура.Бронзане скулптуре на венцу зграде представљају Слободу, једнакост, братство то јест француски мото, имају висину од 2,80 метра и направио их је скултпор Карл Сарабезол. Он је био Експеров пријатељ и био је познат због ливења бетонских скулптура на иновативан начин, доста његових радова је интегрисано у архитектуру. Бочна крила фасаде имају плитке рељефе који илуструју скраћену историју Француске кроз Верцингеторикса, Јованку Орлеанку, Луј XIV-ог и Маријану (симбол Републике).
Ентеријер
Зграда има пет спратова, прва два за јавне функције, а преостала три за амбасадора и приватне просторије. Предворје, коме се прилази великим белим мермерним степеницама је декорисано са четири медаљона који представљају реке Француске, а то су Сена, Рона, Гарона и Лоара.Оригинални намештај су радили познати француски мајстори Леле (Jules Leleu) и Субес (Raymond Subes), нажалост њихов намештај који је прављен специјално за амбасаду је или изгубљен или враћен за време Другог светског рата.Амбасада још увек има таписерију познате Гобелинс фирме, као и литографију Пабла Пикаса. Урбана је легенда да ју је он лично донео у Београд, те да је одржана журка плавог коктела у част његовог Плавог периода. Занимљивост је лустер који се налази на девет метара висине и има посебан механизам за спуштање због лакшег одржавања, функционалност и стил карактеристични за ар деко. Такође је интересантан мермерни камин који је декорисан хороскопским знацима.
Рестаурација
Почетком двадесет првог века, дизајнер Елен де Сен Пјер, унука славног маршала Луј Франше д’ Епере предузела је рестаурацију 5,500m2 колико има цело здање, те оригиналног намештаја и уметничких дела. Био је то посао који је захтевао темељно истраживање особености ар декоа, али и историјата зграде. Тако су рељефи, Карла Сарабезола у округлом салону и на фасади Париске улице освежени новим сјајем, као и укупан амбијент унутар којег је стари намештај добио нове тапацирунге, док су се поједини детаљи, као фини орнамент на зиду велике трпезарије појавили након што је са њих скинута боја којом су у међувремену премазани. Марилиз де Касталбажак, сарадница Сен Пјерове и рођака славног модног дизајнера, данима је са групом београдских студената уметности пажљиво скидала дебели намаз боје са фино моделованог основног слоја зида у трпезарији.
