Готово свакодневно у свету нестане по један језик, али лингвисти кажу да нема страха од једнојезичности. У циљу промовисања језика, језичке културе и вишејезичности, Унеско 21. фебруар обележава као Дан матерњег језика.
Овај Дан се прославља од 2000. године. Редовно га прослављају све земље чланице Унеско-а.
Наша школа је једна у низу школа које обележавају овај датум као врло зачајан због упозоравања стручњака да се наш језик нашао пред све већом најездом енглеског и да је угрожен у великој мери.
Овај дан се обележава у знак сећања на студенте који су своје животе изгубили 1952.године у Даки, главном граду Бангладеша, јер су протествовали да њихов матерњи језик буде проглашен за званични језик. Борба за очување језика траје и у савременом добу, чини се због свеоште глобализације као и због изумирања малих народа и њиховог језика, а самим тим и писма.
Тренутно се у свету говори више од 6000 језика, а према неким прогнозама чак ће половина замрети до краја 21.века.
Како је активност саставни део Акционог плана у оквиру пројекта „Квалитетно образовање за све“, реализацији се приступило на више начина.
Ученици наше школе,са својим наставницама српског језика и књижевности, обележили су Дан матерњег језика учествујући у радионицама, дебатама, истраживањима, прављењу плаката о важности и значају језика. Дебатовало се о томе шта један језик чини великим и да ли је српски језик велики. Такође ученици су имали задатак да запишу неке изреке о речима или језику, а неке су добили и од својих наставника. Тумачили су пословице и изреке о речима и језику и на тај начин учили о лепоти и важности језика. На крају су записивали своја размишљања о важности језика, речи које им много значе. Заједнички смо закључили да језик треба неговати и волети.Ученици су током дебате (техника дискусиона мрежа) и других радионичарских активности, развијали вештине за решавање сукоба, комуникацијске вештине, тимски рад (вештине за сарадњу), критичко мишљење, одговоран однос према друштву и грађанско размишљање.
