Током јануара месеца у основној школи „Свети Сава“ је сваке године посебна атмосфера. Наставници задужени за припремање пригодног програма за Дан школе имају пред собом циљ да што боље представе школу и свој рад са ученицима. Пробе почињу одмах после Божића, иако је тада зимски распуст за ученике. Зато осећамо посебну захвалност ученицима који дане свог одмора проводе у школи вредно радећи на припремама за Савиндан.
Морамо истаћи посебну захвалност коју осећамо члановима драмско – рецитаторске секције који су ове године учествовали у представи, а то су:
- Ђорђе Шаренац као Свети Сава, ученик 6/4;
- Јаков Обрадовић као Стефан Првовенчани, ученик 7/1;
- Андрија Јуришевић као Вукан Немањић, ученик 6/3;
- Елена Мумовић као Ана Немањић, ученица 6/1.
Као српски великаши су се на сцени појавили:
- Виктор Радовановић, ученик 6/2;
- Вујадин Ђорђевић, ученик 6/2;
- Ђорђе Обрадовић, ученик 8/2.
Као наратори у представи су свој допринос дале:
- Нина Милић и Јана Перић, ученице 6/1;
- Анђела Милосављевић, ученица 8/1;
- Тина Вуловић, ученица 8/3.
Припремање представе обухвата један заиста сложен, слојевит процес који почиње читањем текста, али када се дође до дела изражајног казивања, јављају се бројна питања услед покушаја да се текст што боље разуме и представи публици.
Овогодишњи текст је ученицима наметнуо размишљања о очувању српског језика у данашњим временима, а подстакнут је речима Стефана Немање, тј. Светог Симеона из житија које нам је оставио Свети Сава.
Ученици су се трудили да разумеју тежину историјског тренутка који је текстом обухваћен, а односи се на тешке одлуке које мора да донесе Стефан Првовенчани који унапред зна да се те одлуке неће допасти народу, а ни Светом Сави. Ученици су схватили да је решавању те тако тешке ситуације највише допринео Свети Сава што је још једном изазвало искрено дивљење његовим лику и делу.
Порука је да се наш народ често налазио на прекретницама и да није било лако увек пронаћи решење којим ће сви бити задовољни. Ученици су схватили колико је важна та духовна промисао коју је у свом срцу носио Свети Сава. Зато осећају понос што иду у школу која носи његово име. На тај начин су дали свој допринос сповођењу недеље духовности на једном дубљем, личном плану. То су оне поруке које ће понети са собом једном када из ове школе оду.
Ученици су врло одговорно приступили раду и схватили да ће очи заједнице бити упрте у њих и спонтано испољили одговорност и своје грађанско размишљање које иначе радимо у оквиру пројекта “Одговорно дете – одговоран грађанин“.
У томе су нам много помогли и родитељи ученика који су долазили да се информишу како могу да помогну, те су на себе преузели израду реквизита: штитова, мачева, круне.
Ученици су једни другима доносили све оно што је требало за костиме: капе, плаштове, прслуке, размењивали су обућу и неопходне реквизите.
Много нам је значила помоћ вероучитеља који је доносио из цркве све што нам је било потребно као део реквизите како би свака сцена била што уверљивија.
Креативна подршка помоћне раднице Верица Везмар допринела је визуелном идентитету хора и рецитатора, израдом униформи које су дале наступима додатну елеганцију.
Наставник Ђорђе Алемпијевић дао је свој допринос израдом беџева са печатом Светог Саве за све учеснике на сцени.
Створена је једна прелепа атмосфера којом су испољили своје вештине за сарадњу на највишем нивоу.
Најбоља потврда за то у којој мери су развили једни за друге разумевање, емпатију, толеранцију и колико су имали осећај припадности стварању нечега посебног, управо је тренутак када се завршила представа. Ученици су дошли до наставнице која је била задужена за програм и питали: Да ли можемо одмах да почнемо да радимо нову представу?
Не постоји лепша награда за уложен труд и залагање.
Славица Ђоровић, наставница српског језика и књижевности
